Glavne teme Četvrte međunarodne konferencije «Mreža za javne nabavke» bile su: 1) ekonomski značaj javnih nabavki, 2) uloga srednjih i malih preduzeća u javnim nabavkama, 3) zaštita životne sredine i javne nabavke, 4) javne nabavke putem Interneta itd…

Javne nabavke imaju sve veći značaj u privredama evropskih zemalja. Vrednost javnih nabavki u evropskim zemljama procenjuje se na 1.500 milijardi eura što znači da je njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu evropskih zemalja 16%.

Funkcionalan sistem javnih nabavki, bez svake sumlje, koristan je za privredu jedne zemlje. Kada je reč o tome kako se troši novac poreskih obveznika, efektivna konkurencija koju omogućava efikasan  sistem javnih nabavki omogućava naručiocima da kupuju ne samo po nižim cenama i samim tim da uštede, već i da dobiju kvalitetniju ponudu u svakom smislu (tj. u pogledu kvaliteta, rokova isporuke, servisiranja itd.).

S druge strane, transparentan i nediskriminatoran sistem javnih nabavki omogućava razvoj šireg kruga preduzeća, jačanje njihovih konkurentskih sposobnosti koje im postaju ključno oruđe za borbu sa inostranim konkurentima. Sve ovo se direktno odražava na povećanje zaposlenosti, socijalni razvoj, rast izvoza. Istovremeno sa jačanjem konkurentnosti koja se mora ostvariti najpre na domaćem tržištu, na kome javne nabavke čine izuzetno značajan segment, raste i produktivnost u upotrebi domaćih resursa i rast ukupnog društvenog bogatstva.

Jedan od ključnih generatora zaposlenosti i socijalnog razvoja u evropskim zemljama jesu mala i srednja preduzeća.  Prema nalazima jednog istraživanja, u 2003. godini, u Evropi je postojalo 19 miliona malih i srednjih preduzeća koja su zapošljavala 140 miliona radnika.

Od ukupnog broja malih i srednjih preduzeća, preko 90% čine mikro preduzeća koja zapošljavaju do 10 zaposlenih (tabela 1).

Tabela 1
Izvor: EU Observatory of EU SMEs: “SMEs in Europe in 2003”

Povrh toga, srednja i mala preduzeća karakteriše visoka fleksibilnost, prilagodljivost i inovativnost što predstavlja osnovne faktore konkurentnosti.

Međutim, uprkos velikom i rastućem značaju srednjih i malih preduzeća za zaposlenost i konkurentnost, ona se suočavaju sa preprekama prilikom učestvovanja u postupcima javnih nabavki. Ove prepreke se, u zemljama Evropske unije, mogu grupisati u dve kategorije: 1) nedovoljna sposobnost za dolaženje do informacija o tenderima na koje bi mogla da konkurišu i 2) nedovoljna stručna osposobljenost zaposlenih da pripreme ponudu koja bi u potpunosti odgovarala zahtevima iz konkursne dokumentacije.

Posledica ovih prepreka je pojava da, iako srednja i mala preduzeća učestvuju sa 99,8% u ukupnom broju preduzeća, njihovo učešće u broju javnih nabavki na kojima su pobedila je 78% (Tabela 2).

Tabela 2

Izvor: European Commission, EIM Business and Policy Research: “SMEs access to public procurement contracts”, Executive summary, EIM 2003

Nove direktive usvojene 2004. godine nekim svojim rešenjima dodatno ugrožavaju konkurentsku poziciju malih i srednjih preduzeća. Konkretno, centralizovane nabavke i okvirni sporazumi vode većim ugovorima kod kojih velike firme imaju značajnu prednost. Takođe, od uvođenja sistema elektronskih aukcija očekuje se da će u značajnoj meri oboriti cene, što će eliminisati sa tržišta pre svega mala i srednja preduzeća čime se postiže dvojaki krajnji efekat: efikasnije nabavke u smislu niže kupovne cene, ali i eliminisanje i gašenje prevashodno malih i srednjih preduzeća što će se negativno odraziti na zaposlenost.  

Stoga se u zemljama Evropske unije intenzivno traga za rešenjima kako da se prevaziđu prepreke i da se omogući malim i srednjim preduzećima da postanu realna, efektivna konkurencija prilikom konkurisanja za poslove koje finansira država. U tom smislu jasno je da svako jačanje transparentnosti postupaka javnih nabavki ide u prilog malih i srednjih preduzeća. Pored toga, neophodno je vršiti obuku za ova preduzeća kako ne bi bila iz formalnih razloga diskvalifikovana sa tendera.

Postojeća zakonska rešenja daju mogućnosti malim i srednjim preduzećima da poboljšaju kako svoju tako i konkurentnost svojih ponuda pomoću dva mehanizma. Prvi od njih je udruživanje više malih preduzeća i podnošenje tzv. «zajedničke ponude». Praksa je, međutim, pokazala da mala i srednja preduzeća neretko ipak preferiraju samostalan nastup često zbog toga što ne uspevaju da se dogovore između sebe. Na taj način, ova zakonska mogućnost za poboljšavanje konkurentske pozicije MSP ostaje i dalje nedovoljno iskorišćena u praksi.

Druga mogućnost koja ide u prilog MSP i koju većina evropskih zakona o javnim nabavkama predviđa  jeste podela nabavke po partijama. Konkretno, naručilac može nabavku da podeli i grušiše je po srodnim predmetima nabavke (partijama) čime omogućava ponuđačima sa manjim kapacitetima da zaovolje zahteve naručioca. Drugim rečima, ovim se omogućava da se posao podeli na više segmenata isvaki od segmenata dodeli po jednom manjem ponuđaču, umesto da se ceo posao dodeli jednom velikom. Ovde, međutim, postoji jedna bitna ograda – podela po partijama zavisi isključivo od naručioca.