| Konferencija o Sporazumu o javnim nabavkama
Svetska trgovinska organizacija
Ženeva, 27-29 jun 2006. godine
Svrha konferencije bila je da se učesnici upoznaju sa bazičnim konceptom Sporazuma o javnim nabavkama, potencijalnim koristima, ali i obavezama koje zemlje potpisnice preuzimaju. Trenutno je Sporazum potpisalo 37 zemalja, od kojih su 25 članice Evropske unije. Od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije Slovenija je već obuhvaćena Sporazumom, dok su Hrvatska i Makedonija izrazile interes da pristupe Sporazumu.
Na konferenciji je istaknut sve veći značaj koji javne nabavke imaju u privredama ne samo razvijenih zemalja gde učestvuju sa 10-15% u bruto domaćem proizvodu (BDP), već još više u zemljama u razvoju gde se učešće javnih nabavki u BDP-u kreće i do 25-30%. Javne nabavke imaju veliki značaj ne samo za razvoj privrede, već i značajne indirektne efekte na društvo u celini, imajući u vidu da se one realizuju u društevo osetljivim oblastima, kao što su: infrastruktura (putevi, aerodromi), zdravstvo (bolnice, lekovi), obrazovanje (škole), vojska, policija itd. Zbog toga efikasne i regularne javne nabavke rezultiraju ne samo uštedama u novcu, već i kvalitetnijim putevima, funkcionalnijim i bolje opremljenim zdravstvenim i obrazovnim objektima itd.
Na ovaj način se stvara osnova da država smanji poresko opterećenje svojim građanima i preduzećima, a da im istovremeno pruži bolje i kvalitetnije usluge koje su u njenom domenu. Iskustva zemalja koje imaju razvijene sisteme javnih nabavki pokazuju da se ovi efekti ostvaruju po sledećem scenariju. Prvi korak je da se stvore uslovi za transparentne nabavke i da se eliminišu prepreke koje ometaju slobodno delovanje konkurencije među ponuđačima. U tako stvorenim uslovima, ponuđači najpre pokušavaju da dođu do posla snižavanjem cena, a zatim sve više počinju da nude druge pogodnosti poput boljeg kvaliteta, unapređene funkcionalnosti itd. kako bi nadmašili konkurente i dobili posao.
Koristi koje zemlje potpisnice Sporazuma imaju ogledaju se u lakom pristupu stranoj tehnologiji koja potiče iz razvijenih zemalja, pojačanom pritisku na domaće firme da unaprede svoju konkurentnost kako bi parirale rivalima iz inostranstva, što predstavlja značajan podsticaj podizanju konkurentnosti nacionalne ekonomije u celini, posmatrano na duži rok. Sporazum, takođe, omogućava da se deo tržišta javnih nabavki koji data zemlja smatra posebno važnim i osetljivim isključi iz obuhvata Sporazuma. Ograničenje koje je, međutim, važno imati u vidu je da se sve ono što se obuhvati Sporazumom mora dosledno poštovati (primer spora koji su SAD izgubile protiv Južne Koreje jer nisu poštovale odredbe Sporauma na šta je J. Koreja ukazala Komitetu koji je nadležan za praćenje poštovanja Sporazuma).
Prema studiji OECD-a, primenom javnih i konkurentnih postupaka javnih nabavki ostvarene su značajne uštede širom sveta. Pored toga, ovako realizovane javne nabavke su dale veoma značajan i opipljiv doprinos boljem upravljanju u javnom sektoru, što je izuzetno značajno imajući u vidu da je dobro upravljanje ključan preduslov razvoja privrede i unapređenja efikasnosti javnog sektora, što sve zajedno opredeljuje nivo životnog standarda u zemlji.
|
