Uprava za Javne Nabavke

Šta je mišljenje?

Da li je naručilac u obavezi da raskine ugovor o javnoj nabavci koji je zaključen pre stupanja na snagu Zakona o javnim nabavkama?
Ne, s obzirom da se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje retroaktivno, što znači da, ukoliko je naručilac zaključio višegodišnji ugovor pre stupanja na snagu Zakona o javnim nabavkama, takav ugovor, po stupanju Zakona na snagu ima dejstvo, te naručilac nije u obavezi da raskine isti i da za navedenu javnu nabavku sprovede proceduru koju predviđa Zakon, sve dok ne protekne period na koji je ugovor zaključen
Da li naručilac može da aneksira ugovor koji je zaključen pre stupanja na snagu Zakona o javnim nabavkama?
Aneks na ugovor, koji je zaključen pre stupanja Zakona na snagu, može se zaključiti ako se njim ne menja bitna sadržina ugovora. Ukoliko prilikom izvršenja ugovora koji je zaključen pre stupanja na snagu Zakona o javnim nabavkama nastanu neke okolnosti koje nisu regulisane navedenim ugovorom, kao što su dodatne nabavke, naručilac je u obavezi da za te dodatne nabavke sprovede odgovarajuću proceduru u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, odnosno da ih izvrši u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja sa prvobitnim isporučiocem dobara, pružaocem usluga, odnosno izvođačem radova, shodno članovima 87, 92. i 100. Zakona o javnim nabavkama.
S tim u vezi, Zakon dozvoljava mogućnost zaključenja ugovora sa prvobitnim izvođačem radova u tri slučaja. Prvo, naručilac može da sprovede postupak sa pogađanjem sa prvobitnim izvođačem radova ukoliko se prilikom realizacije osnovnog ugovora pojavi potreba za izvršenjem dodatnih radova koji nisu bili uključeni u prvobitni ugovor, a koji su, zbog nepredviđenih okolnosti, postali neophodni za izvršenje osnovnog ugovora i ukoliko se takvi radovi ne mogu razdvojiti u ekonomskom i tehničkom smislu od glavne javne nabavke, a da se, pri tom, ne prouzrokuju nepremostive teškoće za naručioca. U tom slučaju, naručilac može da sprovede navedeni postupak jedino ukoliko, prilom zaključenja ugovora, nije mogao da predvidi da će se pojaviti potreba za izvođenjem dodatnih radova, te ukoliko su isti postali neophodni za izvršenje osnovnog ugovora, pri čemu su ti dodatni radovi po prirodi takvi da se ne mogu razdvojiti od glavnih radova, jer bi, u protivnom, za naručioca nastale štetne posledice. Ključan preduslov je da su u pitanju dodatni radovi koji su neophodni za izvršenje osnovnog ugovora.
Drugi slučaj predviđa da naručilac može da sprovede postupak sa pogađanjem sa prvobitnim izvođačem radova, ukoliko se, prilikom realizacije osnovnog ugovora, pojavi potreba za izvršenjem dodatnih radova koji nisu bili uključeni u prvobitni ugovor, a koji su, zbog nepredviđenih okolnosti, postali neophodni za izvršenje osnovnog ugovora, s tim da su radovi, po svojoj prirodi, takvi da se mogu razdvojiti od glavnog ugovora, bez štetnih posledica po naručioca, pri čemu njihova ukupna vrednost ne može da bude veća od 25% od ukupne vrednosti glavnog ugovora. Ukoliko, međutim, procenjena vrednost ovih radova prelazi 25% vrednosti glavnog ugovora, nisu ispunjeni uslovi za sprovođenje postupka sa pogađanjem sa prvobitnim izvođačem radova, te naručilac za ove dodatne radove sprovodi redovnu proceduru predviđenu Zakonom o javnim nabavkama.
U trećem slučaju, naručilac, takođe, može da sprovede postupak sa pogađanjem sa prvobitnim izvođačem radova, ukoliko se, po realizaciji prvobitnog ugovora, ukaže potreba za izvršenjem novih radova koji predstavljaju ponavljanje istih ili sličnih radova. U tom slučaju, da bi naručilac sproveo navedeni postupak, potrebno je da su dodatni radovi po prirodi takvi da su isti ili slični prethodno izvedenim radovima, te da je naručilac prilikom objavljivanja javnog poziva za dodelu prvih radova predvideo mogućnost da, ukoliko se kasnije javi potreba za izvršenjem istih ili sličnih radova, dodeli ugovor u postupku sa pogađanjem prvobitnom izvođaču radova. Takođe je neophodno da se dodatni radovi uklapaju u osnovni projekat za koji je po javnom pozivu bio dodeljen prvi ugovor o javnoj nabavci, kao i da od trenutka zaključenja prvobitnog ugovora nije proteklo više od tri godine. U sva tri navedena slučaja naručilac je dužan da sprovede odgovarajući postupak, odnosno da sprovede postupak sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja uz poštovanje procedure koju predviđa Zakon o javnim nabavkama.
Kako postupiti u slučaju hitnih nabavki koje nisu predviđene planom nabavki, odnosno kako treba da izgleda plan nabavki u tom slučaju?
U slučaju hitnih nabavki, koje nisu predviđene planom nabavki, moguće je da se plan nabavki izmeni, tj. dopuni sa tom novonastalom nabavkom.
Ko je kod naručioca nadležan da potpiše odluku o pokretanju postupka, odluku o dodeli ugovora, kao i druge akte koji se tiču postupka javne nabavke?
Naručilac sa donošenjem odluke o pokretanju postupka obrazuje komisiju za javnu nabavku koja sprovodi sam postupak javne nabavke u skladu sa zadacima određenim u Odluci o kriterijumima za obrazovanje komisije za javne nabavke, dok se internim aktom svakog naručioca (npr: statutom...) određuje nadležnost svakog organa u okviru samog naručioca.
Šta sve treba da sadrži odluka kojom naručilac, u skladu sa članom 26. stav 1. Zakona, daje ovlašćenje drugom pravnom licu da u njegovo ime i za njegov račun sprovede postupak dodele ugovora o javnoj nabavci?
Članom 26. stav 1. Zakona predviđeno je da naručilac može u pismenom obliku ovlastiti drugo pravno lice da u njegovo ime i za njegov račun sprovede postupak dodele ugovora o javnoj nabavci. Zakonom nije predviđeno ko u takvoj situaciji donosi odluku o pokretanju postupka, ko imenuje članove komisije, ko priprema konkursnu dokumentaciju, ko objavljuje javni poziv, ko vrši izbor najpovoljnije ponude, ko potpisuje ugovor, ko odlučuje o eventualno podnetom zahtevu za zaštitu prava i preduzima druge radnje u postupku. Stoga je neophodno da u aktu kojim naručilac daje ovlašćenje drugom pravnom licu bude određena i sadržina tog ovlašćenja, to jest da budu navedene radnje koje drugo pravno lice može preduzeti, odnosno odluke koje može doneti u ime i za račun naručioca.
Koliko najmanje članova mora imati komisija za javnu nabavku?
Komisija mora imati najmanje tri člana, i to predsednika i dva člana. Naručilac u sastavu komisije može imati i veći broj članova zavisno od predmeta nabavke.
Da li pravnik mora biti i predsednik komisije za javnu nabavku?
Pravnik mora biti član komisije, ali nije obaveza da bude i predsednik komisije za javnu nabavku.
Kako postupati u situacijama kada komisija za javnu nabavku radi u manjem sastavu od onog koji je obrazovan za sprovođenje konkretne javne nabavke?
Odlukom o kriterijumima za obrazovanje komisija za javne nabavke propisano je da komisija za javnu nabavku mora imati tri člana. Međutim, naručilac je u mogućnosti da kada formira komisiju za javnu nabavku, odmah imenuje i zamenike članova komisije za javnu nabavku, te na taj način prevaziđe eventualne probleme otsutnosti nekog od članova komisije.
Da li angažovanje člana komisije za javnu nabavku po ugovoru podleže primeni Zakona?
Ako naručilac među zaposlenima nema pravnika, koji je obavezni član komisije, ili ako želi da angažuje neko lice koje je stručno u oblasti iz koje je i sam predmet javne nabavke, naručilac tada može angažovati drugo lice (koje nije zaposleno kod naručioca). Međutim, u toj situaciji naručilac je dužan da za nabavku navedene usluge sprovede jedan od postupaka predviđenih Zakonom.
Kada komisija za javnu nabavku naručioca vrši stručnu ocenu ponuda da li je za donošenje odluke o dodeli ugovora potrebna većina?
Komisija za javnu nabavku naručioca stručnu ocenu ponuda treba da vrši na osnovu unapred predviđenih kriterijuma (elemenata kriterijuma), odnosno dužna je da ponude vrednuje na način koji je predstavljen u konkursnoj dokumentaciji. Time se postiže objektivnost u ocenjivanju ponuda, primenjuju se ponderi iz konkursne dokumentacije shodno metodologiji bodovanja koja je ponuđačima unapred bila poznata, tako da se onemogućavaju eventualne subjektivne ocene članova komisije za javne nabavke, odnosno nema "glasanja" o ponudi.
Kako treba da se vrši procena vrednosti javne nabavke, sa ili bez poreza na dodatu vrednost?
Procenjena vrednost javne nabavke treba da se iskaže bez poreza na dodatu vrednost.
Da li da ponuđači iskazuju vrednost svoje ponude sa ili bez obračunatog poreza na dodatu vrednost?
Vrednost svoje ponude ponuđači, takođe, treba da iskazuju bez obračunatog poreza na dodatu vrednost.
Kako se izračunava vrednost javne nabavke kod usluga osiguranja?
Pri izračunavanju procenjene vrednosti javne nabavke usluga osiguranja uzima se u obzir visina premije osiguranja (član 31. stav 2. tačka 1. Zakona o javnim nabavkama).
Kako se izračunava vrednost javnih nabavki finansijskih usluga?
Pri izračunavanju procenjene vrednosti javne nabavke finansijskih usluga uzimaju se u obzir iznosi naknade, provizije i kamate, kao i druge vrste plaćanja koje terete uslugu (član 31. stav 2. tačka 2. Zakona o javnim nabavkama).
Da li je model ugovora sastavni deo konkursne dokumentacije i da li mora biti parafiran i overen od strane ovlašćenog lica ponuđača?
Model ugovora je sastavni deo konkursne dokumentacije (član 27. stav 3. tačka 6. Zakona o javnim nabavkama). On mora biti popunjen, parafiran (sve strane ugovora), overen pečatom i potpisan od strane ponuđača, shodno članu 6. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki («Službeni glasnik RS» br. 98/04).
Da li se moraju kod uslova za učestovanje u postupku tražiti sve vrste finansijskog obezbeđenja predviđene u članu 27. stav 3. tačka 10. Zakona o javnim nabavkama ili se vrši izbor između navedenih vrsta finansijskog obezbeđenja?
Ne moraju se tražiti sve vrste finansijskog obezbeđenja, već naručilac u svakoj konkretnoj situaciji vrši izbor odgovarajućeg sredstva finansijskog obezbeđenja. Jedini izuzetak postoji kod javnih nabavki čija je procenjena vrednost preko 550.000.000 dinara, kada je naručilac dužan da kao sredstvo finansijskog obezbeđenja zahteva bankarsku garanciju (član 20. stav 1. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu («Službeni glasnik RS» br. 123/07).
Da li ponuđač koji je uradio projekat (projektant) može u odvojenoj javnoj nabavci radova (koji će se izvoditi na osnovu tog projekta) podneti ponudu za izvođenje radova ili se pojaviti kao podizvođač?
Ne, s obzirom da je članom 6. stav 2. Zakona predviđeno da subjekti koji su pripremali konkursnu dokumentaciju ili pojedine njene delove ne mogu nastupati kao ponuđači ili podizvođači niti mogu sarađivati sa ponuđačima prilikom pripremanja ponude.
Da li ponuđač koji nije otkupio konkursnu dokumentaciju ima pravo da podnese ponudu?
Da, ponuđač koji nije otkupio konkursnu dokumentaciju ima pravo da podnese ponudu, s obzirom da je članom 28. stav 1. Zakona o javnim nabavkama predviđeno da zainteresovani ponuđač može izvršiti neposredan uvid u konkursnu dokumentaciju ili je može otkupiti. Dakle, kako Zakon pruža mogućnost potencijalnom ponuđaču da ponudu pripremi i na osnovu neposrednog uvida u konkursnu dokumentaciju, to proizilazi da otkup konkursne dokumentacije nije uslov za učestvovanje u postupku javne nabavke, odnosno nije uslov za podnošenje ponude.
U slučaju da naručilac, u skladu sa članom 28. stav 3. Zakona, u otvorenom postupku ograniči rok u kojem ponuđači mogu zahtevati konkursnu dokumentaciju, da li može predati konkursnu dokumentaciju ponuđačima koji su je zahtevali posle isteka tog roka?
Ne. Ukoliko naručilac u otvorenom postupku iskoristi zakonom predviđenu mogućnost da ograniči rok u kojem ponuđači mogu zahtevati konkursnu dokumentaciju i taj rok odredi u trajanju od npr. 15 dana, to znači da neće moći da preda konkursnu dokumentaciju ponuđaču koji je istu zahtevao 16- tog dana od dana objavljivanja javnog poziva. Međutim, treba naglasiti da ograničavanjem roka u kojem ponuđači mogu zahtevati konkursnu dokumentaciju naručilac smanjuje mogućnost za pribavljanje dovoljnog broja ispravnih ponuda, odnosno odgovarajućih i prihvatljivih ponuda, koji je neophodan za izbor najpovoljnije ponude i donošenje odluke o dodeli ugovora. Stoga se naručiocima preporučuje da bez naročite potrebe ne ograničavaju rok za preuzimanje konkursne dokumentacije i da, ako ga već ograničavaju, ne koriste zakonom predviđeni maksimum za ograničenje navedenog roka.
Koliko košta konkursna dokumentacija?
Zakonom o javnim nabavkama (član 28. stav 2.) predviđeno je da naručilac od ponuđača može naplatiti samo troškove umnožavanja i dostavljanja konkursne dokumentacije, imajući u vidu da cena konkursne dokumentacije ne sme da postane faktor koji će potencijalno da odvrati ponuđače od učešća u postupcima javnih nabavki, te da istovremeno posluži kao izvor prihoda za naručioca. Zbog toga je Zakonom striktno propisano da cena konkursne dokumentacije ne sme biti veća od troškova koje je naručilac imao prilikom umnožavanja i dostavljanja konkursne dokumentacije, odnosno da naručilac nema ovlašćenje da naplati druge troškove koje je imao u predmetnom postupku, kao što su npr. troškovi oglašavanja u «Službenom glasniku RS» i u jednim dnevnim novinama itd.
Šta ponuđač može da učini ukoliko mu je nejasna konkursna dokumentacija?
Ukoliko je ponuđaču nejasna konkursna dokumentacija, ili smatra da u njoj ima grešaka, u mogućnosti je da u pismenom obliku traži od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja, i to najkasnije pet dana pre isteka roka za dostavljanje ponuda (član 29. stav 2. Zakona o javnim nabavkama). U tom slučaju naručilac je dužan da ponuđaču u roku od dva dana pošalje odgovor u pismenom obliku, kao i da istovremeno tu informaciju dostavi svim drugim ponuđačima koji su primili konkursnu dokumentaciju (član 29. stav 3. Zakona o javnim nabavkama).
Da li naručilac po jednom javnom pozivu može da zaključi više ugovora o javnoj nabavci?
Mogućnost zaključenja više ugovora o javnoj nabavci postoji samo ukoliko naručilac oblikuje predmet javne nabavke po partijama. Da bi naručilac iskoristio navedenu mogućnost, potrebno je da, u skladu sa članom 33. Zakona o javnim nabavkama, donese odluku o oblikovanju predmeta javne nabavke u više partija i da odredi procenjenu vrednost istih, te da takvu odluku dostavi Upravi za javne nabavke na saglasnost. Predmet javne nabavke se može oblikovati po partijama samo ukoliko su u pitanju srodna dobra, usluge i radovi.
U kojim slučajevima naručilac ima obavezu da od Uprave pribavi saglasnost?
Naručilac je u obavezi da, u skladu sa članom 33. stav 4. Zakona, pribavi saglasnost Uprave na odluku o oblikovanju javne nabavke u više partija i na određivanje vrednosti tih partija. Osim toga, naručilac je u obavezi da pribavi saglasnost Uprave ukoliko namerava da, u skladu sa članom 102. Zakona, poziv za podnošenje ponuda za konsultantsku uslugu dostavi neposredno ponuđačima, kao i u slučaju kada se, u skladu sa članom 39. Zakona, ne mora pridržavati odredaba člana 35. Zakona.
U kojim slučajevima je naručilac u obavezi da pribavi mišljenje Uprave?
Naručilac je u obavezi da, u skladu sa članom 22.stav 3. Zakona, pribavi mišljenje Uprave pre objavljivanja javnog poziva za prvu fazu restriktivnog postupka. Osim toga, naručilac je u obavezi da od Uprave zatraži mišljenje, u vezi sa primenom postupka sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, predviđenog članom 23. stav 1. tačka 1. Zakona i članom 112. stav 1. tačka 12. Zakona. Treba naglasiti da je mišljenje Uprave prethodnog karaktera, odnosno da je naručilac dužan da ga pribavi pre donošenja odluke o pokretanju postupka javne nabavke.
Da li je naručilac u obavezi da se obrati Upravi zahtevom za mišljenje u vezi sa primenom postupaka sa pogađanjem predviđenih čl. 87., 88., 92., 100. i 112. tač. 1-11. Zakona?
Čl. 87., 92. i 100. Zakona određeno je u kojim slučajevima i pod kojim uslovima naručilac može dodeliti ugovor o dodatnoj isporuci dobara, dodatnim radovima i dodatnim uslugama, u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Članom 88. Zakona predviđeno je pod kojim uslovima naručilac može u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja dodeliti ugovor o javnoj nabavci dobara u slučaju kad su ta dobra namenjena isključivo za potrebe istraživanja, eksperimenata, studiranja ili razvoja. Članom 112. tač. 1.-12. Zakona određeno je u kojim slučajevima i pod kojim uslovima naručilac može dodeliti ugovor u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja kod javnih nabavki u oblasti vodoprivrede, energetike, telekomunikacija i saobraćaja. Iako se napred navedeni članovi Zakona odnose na dodelu ugovora u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, u njima (osim u članu 112. tačka 12.) nije predviđena obaveza naručioca da pribavi mišljenje Uprave u situaciji kada sprovodi neki od tih postupaka, niti se pak u navedenim članovima upućuje na shodnu primenu člana 23. stav 1. tačka 1. Zakona. Iz navedenog dalje proizilazi da naručilac nije u obavezi da pribavi mišljenje Uprave u slučaju primene postupaka sa pogađanjem predviđenih čl. 87., 88., 92., 100. i 112. tač. 1-11. Zakona, već sam, u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za primenu navedenih postupaka.
Kojim organima je potrebno da se obrate ponuđači kako bi pribavili sve dokaze o ispunjavanju uslova iz člana 45. Zakona? Odnosno, koji organi su nadležni za izdavanje potrebnih dokumenata?
Zakon nije precizirao koji se organi smatraju nadležnim za izdavanje potvrda kojima se dokazuje ispunjenost uslova iz člana 45. Zakona. Ovo iz razloga što nekada i predmet javne nabavke određuje nadležnost organa (npr. važeća dozvola nadležnog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, a takva dozvola je predviđena posebnim propisima), a tu je i činjenica da se nadležnost nekih organa može promeniti (npr. do nedavno je sud izdavao potvrdu o registraciji, a sada je za izdavanje iste nadležna Agencija za privredne registre). Dužnost je naručioca da ponuđačima, vodeći računa o predmetu javne nabavke, da potrebna objašnjenja (u konkursnoj dokumentaciji) od kojih organa treba pribaviti određena dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za učešće u postupku javne nabavke.
Da li dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova iz člana 45. Zakona moraju biti originali?
Članom 46. Zakona je određeno koje dokaze je potrebno da ponuđači dostave kako bi ispunili uslove iz člana 45. Zakona, dok u pogledu forme tih dokumenata ništa nije predviđeno. Naime, Zakonom nije određeno da li je potrebno da dokumenti budu originali, overene fotokopije ili fotokopije. S obzirom na navedeno naručilac ima mogućnost da sam u svakom konkretnom slučaju odredi da li će dokumenti koje ponuđači dostavljaju biti originali, overene fotokopije ili fotokopije. Međutim, ukoliko naručilac ništa ne predvidi povodom tog pitanja, ponuđači mogu dostavljati dokumenta u svim formama, odnosno ponuđači se sami opredeljuju da li će podneti originale, overene fotokopije ili fotokopije. U toj situaciji naručilac ne može odbiti ponude kao neispravne samo zato što su dokumenta dostavljenja npr. u formi neoverenih fotokopija, odnosno takve ponude su ispravne ukoliko su ispunjeni i svi uslovi predviđeni zakonom i konkursnom dokumentacijom.
Šta treba od dokumentacije da dostavi fizičko lice da bi učestvovalo u postupku?
Da bi fizičko lice učestvovalo u postupku treba da dostavi dokaze da: je registrovano za obavljanje odgovarajuće delatnosti kod nadležnog organa; nije u roku od dve godine pre objavljivanja javnog poziva kažnjavano za krivično delo ili prekršaj iz oblasti koja je predmet javne nabavke; je za tekuću godinu izmirilo dospele poreze i druge javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije, odnosno sa propisima Republike Crne Gore ili strane države kada ima sedište na njenoj teritoriji.
Šta treba od dokumentacije da dostavi pravno lice da bi učestvovalo u postupku?
Da bi pravno lice učestvovalo u postupku treba da dostavi dokaze da:
1. je registrovano za obavljanje odgovarajuće delatnosti kod nadležnog organa;
2. mu u roku od dve godine pre objavljivanja javnog poziva nije izrečena pravosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet javne nabavke;
3. je za tekuću godinu izmirilo dospele poreze, doprinose i druge javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije, odnosno propisima Republike Crne Gore ili strane države kada ima sedište na njenoj teritoriji;
4. ima važeću dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, a takva dozvola je predviđena posebnim propisom;
5. raspolaže neophodnim finansijskim i poslovnim kapacitetom;
6. raspolaže dovoljnim tehničkim kapacitetom
Da li preduzeće koje je osnovano npr. 2004. godine može učestvovati u postupcima javnih nabavki, a imajuću u vidu da je Zakonom o javnim nabavkama predviđeno da ponuđači u ponudi dostavljaju i bilans stanja za prethodne tri obračunske godine?
Da, takvo preduzeće može učestvovati u postupcima javnih nabavki. Naime, ukoliko je određeno preduzeće osnovano 2004. godine, te zbog toga ne može da dostavi sva potrebna dokumenta o svom finansijskom i poslovnom kapacitetu za period od tri godine, navedeno preduzeće bi moglo da učestvuje u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, ukoliko dostavi potrebna dokumenta za period od svog osnivanja do oglašavanja predmetne javne nabavke, pod uslovom da su ispunjeni i ostali uslovi iz člana 45. stav 3. Zakona o javnim nabavkama i konkursne dokumentacije.
Da li svi dokazi iz člana 46. stav 1. Zakona, ne smeju biti stariji od šest meseci od dana objavljivanja javnog poziva?
Članom 46. stav 2. Zakona propisano je da dokazi iz stava 1. ovog člana, kojima se dokazuje ispunjenost uslova za učešće u postupcima javnih nabavki, predviđenih članom 45. Zakona, ne smeju biti stariji od šest meseci od dana objavljivanja javnog poziva. S obzirom na to da je ova formulacija uopštena moglo bi se zaključiti da se odnosi na sve dokaze obuhvaćene članom 46. stav 1. Zakona. Međutim, ovo pravilo se ne odnosi na dokaz da ponuđač nije u roku od dve godine pre objavljivanja javnog poziva kažnjavan za krivično delo ili prekršaj, odnosno da mu nije izrečena pravnosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti iz oblasti koja je predmet javne nabavke. Imajući u vidu da je u članu 45. Zakona, kao jedan od uslova za učešće u postupku javne nabavke predviđena i nekažnjavanost za krivično delo ili prekršaj, odnosno da ponuđaču nije izrečena pravnosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti u oblasti koja je predmet javne nabavke, u roku od dve godine pre objavljivanja javnog poziva, iz navedenog proizilazi da dokaz kojim se ispunjenost ovog uslova dokazuje mora biti izdat posle objavljivanja javnog poziva. S druge strane, kada je u pitanju dokaz da ponuđač ima važeću dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, a takva dozvola je predviđena posebnim propisom, potrebno je da je dozvola važeća u momentu predaje ponude,to jest nije neophodno da bude mlađa od šest meseci pre objavljivanja javnog poziva.
U slučaju da ponuđač navede u ponudi da će nabavku izvršiti uz pomoć podizvođača, koje uslove mora da ispunjava podizvođač i na koji način ih dokazuje?

U slučaju kada ponudu podnese grupa ponuđača, da li svaki od ponuđača, učesnika u zajedničkoj ponudi, mora da ispunjava sve uslove za učešće u postupku javne nabavke, predviđene zakonom i konkursnom dokumentacijom?
U slučaju kada ponudu podnosi grupa ponuđača, svaki od ponuđača učesnika u zajedničkoj ponudi mora ispunjavati one uslove za učešće u postupcima javnih nabavki koji se tiču pravnog statusa ponuđača. To znači da svaki od njih mora podneti dokaz da je registrovan za obavljanje odgovarajuće delatnosti kod nadležnog organa, da mu nije izrečena pravnosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti, da je izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne dažbine, kao i da ima važeću dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti, kada je takva dozvola predviđena posebnim propisom. Međutim, kada su pitanju uslovi koji se tiču finansijskog, poslovnog i tehničkog kapaciteta, nije neophodno da svaki ponuđač iz grupe ponuđača u potpunosti ispunjava svaki od uslova koji se tiče finansijskog, poslovnog ili tehničkog kapaciteta. Neophodno je da njihovi poslovni i finansijski kapaciteti u ukupnom zbiru ispunjavaju uslove predviđene konkursnom dokumentacijom.
Koje kriterijume za ocenjivanje ponuda predviđa Zakon o javnim nabavkama?
Kriterijumi za ocenjivanje ponuda su:
1. ekonomski najpovoljnija ponuda ili
2. najniža ponuđena cena.
Koja je razlika između kriterijuma i uslova?
Kriterijum je elemenat koji se koristi za vrednovanje, upoređivanje ili ocenjivanje ponuda, dok je uslov ekskluzivni elemenat koji u ponudi u celini mora biti ispunjen na način kako je utvrđeno konkursnom dokumentacijom. Dakle, da bi jedna ponuda uopšte mogla da bude vrednovana i upoređivana sa drugim ponudama, najpre mora biti utvrđeno da ispunjava uslove koji su traženi u konkursnoj dokumentaciji, i to na način koji je predviđen konkursnom dokumentacijom. Drugim rečima, uslov je eliminacioni faktor, tako da ukoliko u ponudi nije ispunjen u celini, takva ponuda ne može biti vrednovana i upoređivana sa drugim ponudama.
Kako se vrši ocenjivanje ponuda?
Osnovni cilj javne nabavke jeste da naručilac izabere ponudu koja će na najbolji način zadovoljiti njegove potrebe kako po svojim svojstvima i kvalitetom, tako i što će biti isporučena u pravo vreme i po odgovarajućoj ceni. Time se ostvaruje osnovni cilj javne nabavke, a to je da naručilac dobije tzv. «vrednost za novac» (value for money), odnosno ekonomski najpovoljniju ponudu kako je to definisano Zakonom o javnim nabavkama. Da bi dobio takve ponude, naručilac mora da kriterijumima kao što su kvalitet, održavanje, garantni rokovi itd. dodeli takve pondere koji će na najbolji način odslikavati njegove stvarne potrebe. U suprotnom, dobiće manje kvalitetne ponude, s obzirom da ponuđači formiraju svoje ponude u skladu sa kriterijumima i ponderima koji su definisani u konkursnoj dokumentaciji. Proizlazi da, što naručilac izvrši bolje vrednovanje (opredeljivanje broja pondera) svih za njega bitnih kriterijuma, to je izvesnije da će dobiti ponude koje će na pravi način zadovoljavati njegove potrebe. Cena treba da bude kriterijum sa najvećim ponderom samo u onim slučajevima kada se radi o nabavci visokostandardizovanih proizvoda kod kojih nema većih razlika u pogledu ostalih kriterijuma, kao što su svojstva, kvalitet itd.
Na koji način kvantifikovati kriterijume poput kvaliteta i time izbeći subjektivizam i rizik od favorizovanja nekog od ponuđača?
Da bi se što bolje vrednovali i samim tim ocenili kriterijumi koje je teško kvantifikovati, poput recimo kvaliteta, neophodno je da naručilac u konkursnoj dokumentaciji vrlo precizno opiše svojstva i elemente pomoću kojih će ocenjivati kvalitet i da svakom od njih dodeli odgovarajući broj pondera u skladu sa svojim potrebama vezanim za predmet nabavke. Tako bi se, na primer, kvalitet tkanine mogao ocenjivati na osnovu sledećih elemenata:
1. Gramaža
2. Sirovinski sastav
3. Dorađenost protiv gužvanja
4. Skupljanje pri hemijskom čišćenju
5. Postojanost obojenja
6. Obrada protiv pilinga itd
Pri tome, treba naglasiti da je naručilac, s jedne strane, na osnovu odredbe člana 54. stav 3. Zakona o javnim nabavkama, u obavezi da u konkursnoj dokumentaciji navede, opiše i vrednuje kriterijume koje će primenjivati prilikom stručne ocene ponuda, a da je, s druge strane, u obavezi da iste te kriterijume primenjuje na način na koji ih je prethodno opisao i vrednovao, shodno članu 54. stav 5. Zakona o javnim nabavkama.
Takođe, važno je napomenuti da što naručilac bolje poznaje predmet nabavke i što, u skladu sa tim, detaljnije i preciznije kvantifikuje njegova svojstva, to je izvesnije da će dobiti ponude koje će na najbolji način zadovoljiti njegove potrebe, imajući u vidu da će ponuđačima biti jasno šta se od njih traži. Istovremeno će prostor za nejasnoće i različito tumačenje od strane ponuđača biti maksimalno sužen, kao i rizik od prigovora.
Praksa je pokazala da što naručioci slabije definišu kriterijume kvaliteta i dr, to se veći broj pondera daje ceni, te se ponuđači takmiče da ponude što jeftiniji proizvod ili uslugu, a na račun kvaliteta i ostalih kriterijuma. Na taj način, naručioci vremenom dobijaju sve jeftinije ponude, ali koje su sve slabije u pogledu kvaliteta i ostalih svojstava koja su bitna sa stanovišta njihovog normalnog funkcionisanja što vodi, u krajnjoj liniji, sve slabijem zadovoljavanju njihovih potreba i pada «vrednosti za novac» kao osnovnog merila efektivnosti javnih nabavki.
Da li se može vršiti bodovanje u prvoj fazi restriktivnog postupka?
Zakonom je predviđeno da u prvoj fazi restriktivnog postupka naručilac priznaje kvalifikaciju ponuđačima na osnovu prethodno određenih kvalifikacionih zahteva. U prvoj fazi restriktivnog postupka ponuđači podnose dokaze kojima dokazuju ispunjenost uslova predviđenih konkursnom dokumentacijom, čiji je sastavni deo obrazac za ustanovljavanje kvalifikacije i uputstvo kako se dokazuje kvalifikacija ponuđača. To znači da je naručilac dužan da prizna kvalifikaciju svakom od ponuđača koji je dokazao da ispunjava uslove tražene konkursnom dokumentacijom. Naručilac obično navodi kakav poslovni i finansijski kapacitet i koje tehničke i kadrovske kvalifikacije treba da poseduje ponuđač da bi bio stavljen na listu kvalifikovanih ponuđača. Svakom od kandidata koji poseduje takve kapacitete i kvalifikacije mora biti priznata kvalifikacija. Međutim, postoji mogućnost i da naručilac odluči da će bodovati poslovni i finansijski kapacitet, tehničke i kadrovske kvalifikacije ponuđača, na osnovu unapred određenih kriterijuma, i da će kvalifikaciju priznati samo ponuđačima koji dostignu određeni broj bodova, to jest samo ponuđačima koji pređu unapred određeni prag za kvalifikaciju . To svakako ne znači da naručilac može odrediti da će na listu kvalifikovanih ponuđača uvrstiti samo npr. pet prvoplasiranih ponuđača. Naprotiv, u takvom slučaju naručilac je dužan da prizna kvalifikaciju svakom od ponuđača koji je dobio broj odgovarajući, unapred određeni broj bodova. Naravno, i u ovom, kao i u svakom drugom slučaju, kriterijumi za kvalifikaciju ponuđača ne smeju biti diskriminatorski i moraju stajati u logičnoj vezi sa sadržinom javne nabavke. Ovde je potrebno posebno naglasiti da su svi kandidati kojima je na napred izloženi način priznata kvalifikacija, potpuno ravnopravni prilikom podnošenja ponuda u drugoj fazi restriktivnog postupka. To znači da je naručilac dužan da poziv za dostavljanje ponuda u drugoj fazi restriktivnog postupka uputi svim kandidatima kojima je priznata kvalifikakacija, bez obzira na broj bodova dobijenih u prvoj fazi restriktivnog postupka, kao i da se bodovi dobijeni u prvoj fazi restriktivnog ponuda ne uzimaju u razmatranje prilikom ocene i bodovanja ponuda u drugoj fazi restriktivnog postupka.
Da li se kriterijumi za ocenjivanje ponuda mogu menjati posle oglašavanja javnog poziva?
Ne, shodno članu 54. stav 4. Zakona o javnim nabavkama, kojim je propisano da naručilac ne može da menja kriterijume posle oglašavanja javnog poziva za davanje ponuda ili slanja pismenog poziva za podnošenje ponuda u restriktivnom postupku.
Kako naručilac treba da postupi u situaciji kada pribavi dve jednake ponude, a te ponude su na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma ocenjene kao najpovoljnije?
Ponekad se dešava da naručilac pribavi dve, pa čak i više ponuda u kojima je ponuđena cena identična, a kriterijum za izbor najpovoljnije ponude je najniža cena, a može se desiti i da se u slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude pribave ponude koje nakon izvršenog bodovanja imaju jednak broj pondera. Ukoliko naručilac u konkursnoj dokumentaciji nije predvideo neki eventualni kriterijum koji će se primeniti samo u slučaju ako pribavi dve iste ponude, kako bi se izvršio izbor najpovoljnije, tada nije u mogućnosti da vrši izbor najpovoljnije ponude jer se kriterijumi za ocenu ponuda ne mogu određivati naknadno. U takvoj situaciji naručilac bi trebao da ponovi postupak javne nabavke. Da bi se ovakve situacije prevazišle, preporuka je da naručilac u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji predvidi neki eventualni kriterijum koji će primeniti samo ukoliko pribavi dve ili više ponuda koje su iste sa stanovišta osnovnog kriterijuma i samo u slučaju da su te ponude ocenjene kao najpovoljnije. Tako npr., u slučaju primene kriterijuma najniže cene naručilac može predvideti da će ukoliko pribavi dve ponude čija je cena ista, prednost imati ponuđač koji je ponudio kraći rok isporuke ili ponuđač koji je ponudio duži rok plaćanja. U slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, naručilac može predvideti da će, ukoliko pribavi dve ponude koje imaju isti broj pondera, prednost imati ponuda koja je povoljnija sa stanovišta nekog od elemenata kriterijuma, npr. roka plaćanja.
41. Da li se posle oglašavanja javnog poziva i posle otvaranja ponuda može menjati predmet javne nabavke u smislu povećanja ili smanjenja predmeta?
Ne, predmet javne nabavke se ne može menjati.
Kako da domaći proizvođači ostvare svoje zakonsko pravo na povlašćen status u postupcima javnih nabavki u Srbiji u odnosu na inostrane ponuđače?
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama koje su stupile na snagu 1. jula 2004. godine, članom 55. stav 5. i stav 7. predviđeno je da domaći ponuđači koji nude robu domaćeg porekla imaju prednost do 20% u odnosu na one koji nude inostrana dobra. Cilj zakonodavca je bio da zaštiti domaće proizvođače, kao i one ponuđače koji nude robu domaćeg porekla, a da se onemogući da povlašćen položaj steknu ona domaća pravna lica koja nude robu inostranog porekla. Da bi se ovo ostvarilo, pomenuta odredba Zakona se tumači tako da za ostvarivanje povlašćenog tretmana moraju biti ispunjena oba uslova istovremeno što znači da ponuđač mora biti registrovan u Srbiji, kao i da nudi robu koja je proizvedena u Srbiji. Kako bi se izbegle potencijalne zloupotrebe da se uveze inostrana roba i uz simboličnu doradu u Srbiji, ponudi kao domaća, «Pravilnikom o određivanju dokaza na osnovu kojih se utvrđuje da su dobra proizvedena u zemlji, odnosno domaćeg porekla» («Službeni glasnik RS» br. 82/04) precizno je definisano šta se smatra domaćim proizvodom.
Da li je moguće skraćivanje roka u otvorenom postupku?
Rok za podnošnje ponuda u otvorenom postupku regulisan je članom 63. Zakona, a članom 64. Zakona je predviđena mogućnost skraćivanja roka uz ispunjenje zakonom propisanih uslova, dok skraćenje roka van navedenih zakonskih mogućnosti od strane naručioca nije Zakonom previđeno, odnosno nije moguće.
44. Da li naručilac može da odmah po objavljivanju prethodnog raspisa pokrene postupak javne nabavke?
U članu 71. stav 1. Zakona predviđena je obaveza naručioca da za planirane javne nabavke čija je vrednost preko 50.000.000 dinara, najmanje jednom godišnje objavi prethodni raspis o nameri da dodeli javnu nabavku. Ukoliko naručilac ne namerava da koristi zakonsku mogućnost skraćenja roka za podnošenje ponuda u otvorenom ili restriktivnom postupku (što je predviđeno članom 64. stav 2. i članom 67. stav 2. Zakona) tada nije u obavezi da čeka protek određenog roka da bi pokrenuo postupak javne nabavke. Međutim, ukoliko namerava da skrati rokove za prikupljanje ponuda, u okviru granica određenih u čl. 64. stav 1. i 67. stav 1. Zakona, tada je u obavezi da javni, odnosno pismeni poziv objavi, odnosno pošalje tek po proteku roka od 52 dana od dana obavljivanja prethodnog raspisa.
Da li je moguće skraćivanje roka u restriktivnom postupku?
Rok za podnošnje ponuda u restriktivnom postupku regulisan je članom 65. Zakona za prvu fazu restriktivnog postupka - za podnošenje prijava, kao i članom 66. Zakona za drugu fazu restriktivnog postupka - za podnošenje ponuda. Članom 67. Zakona je predviđena mogućnost skraćivanja roka uz ispunjenje zakonom propisanih uslova, dok su članom 68. Zakona predviđeni i dodatni uslovi za skraćenje roka koje ceni u svakoj konkretnoj situaciji sam naručilac. Skraćenje roka van navedenih zakonskih mogućnosti od strane naručioca nije Zakonom previđeno, odnosno nije moguće.
Da li se rokovi za podnošenje ponuda računaju od dana objavljivanja oglasa u «Službenom glasniku RS» ili od dana objavljivanja oglasa u dnevnim novinama?
Članom 60. Zakona o javnim nabavkama je predviđeno da se svi rokovi računaju od dana kada je javni poziv o javnoj nabavci objavljen u «Službenom glasniku RS».
Od kada teče rok za dostavljanje ponuda, da li od dana kada je objavljen oglas o javnoj nabavci, ili od narednog dana od dana objavljivanja oglasa o javnoj nabavci?
Rok za dostavljanje ponuda teče od narednog dana od dana objavljivanja oglasa o javnoj nabavci u «Službenom glasniku RS».
Koji su rokovi za dostavljanje ponuda u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja?
U postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja nema zakonski propisanih rokova, već ih naručilac određuje konkursnom dokumentacijom. Međutim, prilikom određivanja roka za dostavljanje ponuda naručilac mora voditi računa da se ponuđačima ostavi dovoljno vremena da sačine ispravne ponude i da pribave potrebnu dokumentaciju iz člana 46. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, a u cilju dokazivanja ispunjenosti uslova iz člana 45. Zakona.
Koji je rok za dostavljanje ponuda u postupku sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja (član 23. stav 6. Zakona o javnim nabavkama)?
Postupak sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja se može sprovesti na dva načina i to tako što će naručilac u taj postupak:
1. pozvati samo ponuđače koji su učestvovali u prethodno sprovedenom postupku da podnesu nove ponude, ili
2. pozvati i druge ponuđače, a ne samo one koji su učestvovali u prethodno sprovedenom postupku.
U zavisnosti od toga za koju se mogućnost naručilac opredeli, zavisiće i dužina roka za dostavljanje ponuda. Naime, ukoliko se naručilac opredeli da u postupak sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja pozove samo one ponuđače koji su učestvovali u prethodno sprovedenom postupku, on tada nije dužan da objavi javni poziv, i pri tom sam određuje rok za dostavljanje novih ponuda. Tada naručilac mora voditi računa da se ponuđačima ostavi dovoljno vremena kako bi pripremili, odnosno dostavili ispravne ponude. Međutim, ukoliko se naručilac opredeli da u postupak sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja pozove i neke nove - druge ponuđače (koji nisu učestvovali u prethodno sprovedenom postupku), tada je dužan da objavi javni poziv za prikupljanje ponuda, a rok za podnošenje ponuda u tom slučaju iznosi 25 dana od dana kada je javni poziv objavljen u «Službenom glasniku Republike Srbije» (član 65. Zakona o javnim nabavkama).
50. Da li se ponude mogu otvarati npr. dva dana nakon isteka roka za dostavljanje ponuda?
«Pravilnikom o postupku otvaranja ponuda i obrascu za vođenje zapisnika o otvaranju ponuda» predviđeno je da se otvaranje ponuda vrši odmah po isteku roka za podnošenje ponuda. Odrednica «odmah» tumači se tako da između isteka roka za podnošenje ponuda i samog otvaranja ponuda ne sme proći više od 15 do 20 minuta. Time se sprečavaju eventualne zloupotrebe «prevremenog» otvaranja ponuda.
Da li naručilac može da otvori neblagovremenu ponudu?
Ukoliko je ponuda podneta po isteku datuma i sata određenih u javnom pozivu, odnosno pozivu za podnošenje ponuda, smatra se neblagovremenom. Takva ponuda se ne otvara i naručilac će istu po okončanju postupka otvaranja ponuda vratiti neotvorenu ponuđaču, sa naznakom da je podneta neblagovremeno (član 61. stav 3. Zakona o javnim nabavkama).
Da li je obavezno javno otvaranje ponuda u drugoj fazi restriktivnog postupka?
Da, s obzirom da je članom 71. stav 1. Zakona o javnim nabavkama predviđeno da je otvaranje ponuda u otvorenom postupku i u drugoj fazi restriktivnog postupka javno.
Ko sve može da prisustvuje otvaranju ponuda?
Otvaranju ponuda koje je javno, može da prisustvuje svako lice.
Kada ponuđač može da izvrši uvid u dokumentaciju o sprovedenom postupku?
Članom 7. stav 3. Zakona predviđeno je da lice koje je učestvovalo u postupku javne nabavke ima pravo da izvrši uvid u podatke o sprovedenom postupku javnih nabavki, u skladu sa ovim zakonom. Zakonom nije jasno određeno od kog momenta lice koje je učestvovalo u postupku javne nabavke ima pravo da izvrši uvid u podatke o tom postupku, ali se taj momenat logično vezuje za otvaranje ponuda, što znači da nakon toga ponuđači mogu vršiti uvid u dokumentaciju o sprovedenom postupku, pa i u ponude drugih ponuđača, izuzev u one podatke u tim ponudama koji su posebnim aktom određeni kao poverljivi.
55. Da li naručilac može da dozvoli da neko od ponuđača naknadno dostavi (posle isteka roka određenog za podnošenje ponuda, odnosno posle otvaranja ponuda) nekakav dokument koji bi njegovu neispravnu ponudu učinila ispravnom, ako se sa tim saglase svi članovi komisije za javnu nabavku, kao i svi predstavnici ponuđača (npr. svi daju pismenu saglasnost)?
Naručilac ne može da zahteva niti dozvoli (bez obzira na mišljenje članova komisije za javnu nabavku i ponuđača) bilo kakvu promenu u sadržini ponude koja bi neispravnu ponudu učinila ispravnom shodno članu 58. stav 2. Zakona o javnim nabavkama. Dakle, citiranim članom Zakona o javnim nabavkama jasno je određeno da naručilac ne može zahtevati od ponuđača, dozvoliti mu ili ponuditi bilo kakvu promenu koja bi neispravnu ponudu učinila ispravnom. Odnosno, ukoliko naručilac dozvoli ponuđaču da određena dokumenta koja su zahtevana u konkursnoj dokumentaciji dostavi nakon isteka roka određenog za podnošenje ponuda, odnosno nakon postupka otvaranja ponuda, on postupa suprotno osnovnim načelima ovog Zakona, kao i odredbi člana 79. stav 3. ovog Zakona, kojom je određeno da je naručilac dužan da u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, pošto pregleda i oceni ponude, odbije sve neispravne ponude.
Pod kojim uslovima naručilac može da dodeli ugovor o javnoj nabavci, ako istu može da ispuni tačno određeni ponuđač?
Članom 23. stav 1. tačka 1. Zakona o javnim nabavkama predviđeno je da naručilac može da dodeli ugovor o javnoj nabavci u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja ako zbog objektivnih razloga ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku mogu ispuniti samo određeni isporučioci dobara, pružaoci usluga ili izvođači radova. U situaciji kada naručilac ima nameru da za konkretnu javnu nabavku sprovede postupak sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja iz razloga što predmetnu nabavku mogu da ispune određeni isporučioci dobara, pružaoci usluga ili izvođači radova, naručilac je u obavezi da se, u skladu sa članom 23. stav 2. Zakona o javnim nabavkama, obrati Upravi za javne nabavke zahtevom za mišljenje, u kome će navesti predmet javne nabavke, potencijalnog ponuđača, kao i okolnosti iz kojih se može zaključiti da samo isti može izvršiti predmetnu nabavku, odnosno dostaviti odgovarajući pismeni dokaz.
Koliko najviše ponuđača može biti u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja po članu 23. stav 1. tačka 1. Zakona o javnim nabavkama?
U postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja po članu 23. stav 1. tačka 1. Zakona o javnim nabavkama može učestvovati najviše dva ponuđača.
U kom slučaju i pod kojim uslovima naručilac može da zaključi ugovor o javnoj nabavci u postupku sa pogađanjem zbog hitnosti?
Članom 20. stav 1. i 2. Zakona o javnim nabavkama predviđeno je da naručilac može da dodeli ugovor o javnoj nabavci u otvorenom postupku, restriktivnom postupku i postupku sa pogađanjem. Jedan od osnova za primenu postupka sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja jeste situacija kada naručilac, zbog vanrednih okolnosti, odnosno nepredviđenih događaja ne može da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restiktivni postupak. Od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, odnosno od 01.07.2004. godine, naručilac više nije u obavezi da zatraži prethodno mišljenje Uprave za primenu navedenog postupka, ali je u obavezi da, u roku od tri dana od dana izbora najpovoljnije ponude, Upravi dostavi izveštaj o dodeli ugovora koji će sadržati podatke propisane članom 81. Zakona o javnim nabavkama.
59. Da li uz izveštaj koji su naručioci dužni da dostave Upravi u skladu sa članom 23. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona treba dostaviti i odgovarajuće pismene dokaze kojima se potvrđuje osnovanost sprovođenja postupka sa pogađanjem?
Članom 23. stav 4. Zakona propisano je da je naručilac dužan da, u roku od tri dana od dana izbora najpovoljnije ponude, dostavi Upravi izveštaj o dodeli ugovora o javnoj nabavci iz stava 1. tač. 2. i 3. ovog člana, koji sadrži podatke iz člana 81. Zakona. S obzirom na to da je u članu 81. Zakona, kao jedan od elemenata izveštaja predviđeno i obrazloženje okolnosti koje opravdavaju primenu postupka sa pogađanjem, celishodno je da naručilac prilikom dostaljanja izveštaja dostavi i odgovarajuće pismene dokaze kojima će potkrepiti svoje tvrdnje o opravdanosti sprovođenja postupka sa pogađanjem. Od okolnosti konkretnog slučaja zavisi koje je pismene dokaze potrebno dostaviti. Tako npr. ako je rešenjem neke inspekcijske službe naručiocu naloženo da u određenom roku, koji nije dovoljan za sprovođenje otvorenog ili restriktivnog postupka, otkloni određene nepravilnosti, a za to je potrebno sprovesti javnu nabavku, u prilogu izveštaja treba dostaviti to rešenje. Ili, npr. ukoliko je vremenski razmak od momenta kada su naručiocu odobrena sredstva za određenu javnu nabavku pa do momenta u kojem je dužan da okonča postupak javne nabavke, kraći od vremena potrebnog za sprovođenje otvorenog ili restriktivnog postupka, tada u prilogu izveštaja treba priložiti odluku iz koje će se videti kada su naručiocu odobrena navedena sredstva i u kom roku ta sredstva mora da utroši. U slučaju sprovođenja postupka sa pogađanjem predviđenog članom 23. stav 1. tačka 3. Zakona, potrebno je da uz izveštaj naručilac dostavi i kopiju javnog poziva za prikupljanje ponuda, objavljenog u „Sl. Glasniku RS“ i zapisnik o otvaranju ponuda iz otvorenog ili restriktivnog postupka. Osim toga, celishodno je i da naručilac uz izveštaj dostavi i odluku o pokretanju postupka sa pogađanjem i zapisnik o otvaranju postupka sa pogađanjem.
Koliko ponuđača je potrebno da naručilac uključi u postupak sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja koji sprovodi zbog hitnosti nabavke (po članu 23. stav 1. tačka 2. Zakona o javnim nabavkama), kako bi obezbedio efektivnu konkurenciju?
Efektivna konkurencija, koju je naručilac dužan da obezbedi u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja koji sprovodi zbog hitnosti nabavke, podrazumeva najmanje tri ponuđača.
Da li je u postupku sa pogađanjem neophodno da naručilac sprovede i samo pogađanje, to jest pregovaranje sa ponuđačem, odnosno ponuđačima?
Zakon o javnim nabavkama ne sadrži odredbe koje bi se posebno odnosile na proceduru sprovođenja postupka sa pogađanjem. Članom 23. stav 7. Zakona propisano je samo da je naručilac dužan da u toku pogađanja obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke. To praktično znači da je naručilac dužan da u toku pogađanja sa ponuđačem, odnosno ponuđačima pokuša da dobije povoljnije uslove ponude, npr. sniženje cene, produženje roka plaćanja, skraćenje roka isporuke i slično. U zavisnosti od predmeta javne nabavke, naručilac u svakom konkretnom slučaja odlučuje oko kojih elemenata ponude će pregovarati sa ponuđačem, odnosno ponuđačima. Dakle, naručilac je dužan da u pozivu za dostavljanje ponude i u konkursnoj dokumentaciji odredi da li će pregovarati sa svakim ponuđačem ponaosob ili sa svima istovremeno, kada, gde i oko kojih elemenata ponude će se pregovarati. U svakom slučaju, pregovaranje se može voditi samo sa ponuđačima koji su podneli ispravne ponude i mora biti zapisnički konstantovano.
Kako postupiti u slučaju kada naručilac u otvorenom postupku dobije samo jednu ponudu i nijednu više, a ta ponuda je ispravna, odgovarajuća i prihvatljiva, a vrednost nabavke je do 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno do 15.000.000 dinara za radove?
Ukoliko naručilac u otvorenom postupku dobije samo jednu ponudu i nijednu više, a ta ponuda je ispravna, odgovarajuća i prihvatljiva, tada naručilac može doneti odluku o dodeli ugovora o javnoj nabavci, ukoliko vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 dinara za radove (član 79. stav 2. Zakona o javnim nabavkama).
Kako postupiti u slučaju kada naručilac u otvorenom postupku dobije samo jednu ponudu i nijednu više, a vrednost te ponude prelazi 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 dinara za radove?
Ukoliko naručilac u otvorenom postupku dobije samo jednu ponudu, koja je ispravna, i nijednu više, a vrednost javne nabavke prelazi 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 dinara za radove, u tom slučaju naručilac se može obratiti Upravi za javne nabavke obrazloženim zahtevom za mišljenjem za sprovođenje postupka sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja shodno članu 23. stav 1. tačka 1. Zakona o javnim nabavkama. Uz takav dopis potrebno je da naručilac Upravi za javne nabavke dostavi kopiju javnog poziva iz otvorenog postupka i zapisnik sa otvaranja ponuda u otvorenom postupku.
Kako postupiti u slučaju kada naručilac u prvoj fazi restriktivnog postupka dobije samo jednu prijavu?
Ukoliko naručilac u prvoj fazi restriktivnog postupka dobije samo jednu prijavu, koja je ispravna, tada nije ispunjen uslov za formiranje liste, te se naručilac može obratiti Upravi za primenu postupka sa pogađanjem shodno članu 23. stav 1. tačka 1. Zakona, ili ponoviti prvu fazu restriktivnog postupka. Ukoliko se naručilac opredeli da se obrati Upravi za primenu postupka sa pogađanjem, potrebno je da uz dopis Upravi za javne nabavke dostavi kopiju javnog poziva iz restriktivnog postupka i zapisnik sa otvaranja ponuda u restriktivnom postupku.
Kako postupiti u slučaju kada naručilac u drugoj fazi restriktivnog postupka dobije samo jednu ponudu i nijednu više?
Ukoliko naručilac u drugoj fazi restriktivnog postupka dobije samo jednu ponudu, koja je ispravna, odgovarajuća i prihvatljiva, i nijednu više, tada naručilac može doneti odluku o dodeli ugovora o javnoj nabavci, ukoliko vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 dinara za radove (član 79. stav 2. Zakona o javnim nabavkama). Međutim, ukoliko vrednost javne nabavke prelazi 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 dinara za radove, u tom slučaju naručilac se može obratiti Upravi za javne nabavke obrazloženim zahtevom za mišljenjem za sprovođenje postupka sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja shodno članu 23. stav 1. tačka 1. Zakona o javnim nabavkama. Uz takav dopis potrebno je da naručilac Upravi za javne nabavke dostavi zapisnik sa otvaranja ponuda iz druge faze restriktivnog postupka.
Kako postupiti u slučaju kada naručilac u otvorenom ili restriktivnom postupku dobije jednu ispravnu i jednu neispravnu ponudu (ili više neispravnih ponuda)?
Ukoliko se u otvorenom ili restriktivnom postupku pribave jedna ispravna i jedna (ili više) neispravna ponuda, naručilac može doneti odluku o dodeli ugovora o javnoj nabavci, ukoliko je ispravna ponuda koja je dobijena istovremeno i odgovarajuća i prihvatljiva, a vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 dinara za radove (član 79. stav 2. Zakona o javnim nabavkama). Međutim, ukoliko vrednost javne nabavke prelazi 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 dinara za radove, u tom slučaju naručilac mora ponoviti postupak za predmetnu javnu nabavku.
Ukoliko je procenjena vrednost javne nabavke ispod 3.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 15.000.000 za radove, a ponuđena cena izabranog ponuđača prelazi vrednost od 3.000.000, odnosno 15.000.000 dinara, da li ima osnova za primenu člana 79. stav 2. Zakona?
Ne, s obzirom na to da se u članu 79. stav 2. govori o vrednosti javne nabavke, a ne o procenjenoj vrednosti, koja inače može biti viša ili niža od vrednosti datih u ponudama.
Kako postupiti u slučaju da se u otvorenom ili restriktivnom postupku pribave samo neispravne i neprihvatljive ponude?
Ukoliko naručilac u otvorenom ili restriktivnom postupku dobije sve neispravne ponude, odnosno sve neprihvatljive ponude, ili kombinaciju neispravne-neprihvatljive ponude, naručilac tada može primeniti član 23. stav 6. Zakona o javnim nabavkama. Odnosno, naručilac u toj situaciji može sprovesti postupak sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja. Druga mogućnost je da naručilac ponovi otvoreni ili restriktivni postupak.
Da li se u postupak sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja mogu uključiti i novi ponuđači i pod kojim uslovima?
U postupak sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja se mogu uključiti i novi ponuđači, ali je tada neophodno objaviti javni poziv.
Koliko najmanje neispravnih, odnosno neprihvatljivih ponuda je potrebno da naručilac dobije u otvorenom ili restriktivnom postupku da bi se primenio član 23. stav 6. Zakona o javnim nabavkama?
Naručilac može primeniti postupak sa pogađanjem posle prethodnog objavljivanja (član 23. stav 6. Zakona o javnim nabavkama) samo ukoliko u otvorenom ili restriktivnom postupku dobije sve neispravne ponude, odnosno sve neprihvatljive ponude, ili kombinaciju neispravne-neprihvatljive ponude. Zakon i u ovom slučaju (kao i u članu 23. stav 1. tačka 3. Zakona) naglašava "sve" neispravne ili neprihvatljive ponude, što podrazumeva da se radi o većem broju ponuda koje je naručilac dobio i koje su pri tom neispravne ili neprihvatljive. To konkretno znači da naručilac ne može da sprovede ovaj postupak ukoliko u prethodno sprovedenom postupku dobije npr. samo jednu neispravnu ponudu, već je potrebno da u prethodno sprovedenom postupku dobije barem dve ponude koje su neispravne (ili dobije barem dve ponude koje su neprihvatljive, ili barem dve ponude od kojih je jedna neispravna, a druga neprihvatljiva). Međutim, ukoliko naručilac u otvorenom ili restriktivnom postupku dobije više ponuda, od kojih je jedna ispravna, a ostale su neispravne, tada ne može primeniti član 23. stav 6. Zakona, zato što je dobio i jednu ispravnu ponudu, tj. nisu sve pristigle ponude neispravne.
71. Da li naručilac može da primeni član 23. stav 1. tačka 3. Zakona ukoliko u otvorenom ili restriktivnom postupku dobije jednu neodgovarajuću ponudu?
Ne, s obzirom da je članom 23. stav 1. tačka 3. Zakona propisano da naručilac može dodeliti ugovor u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja ako u otvorenom ili restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude neodgovarajuće. Odnosno, da bi naručilac mogao da primeni citirani član Zakona potrebno je da u prethodno sprovedenom otvorenom ili restriktivnom postupku ne dobije nijednu ponudu, ili da dobije sve neodgovarajuće ponude. Međutim, ono što je ovde potrebno posebno napomenuti je da Zakon naglašava "sve" neodgovarajuće ponude, što podrazumeva da se radi o većem broju ponuda koje je naručilac dobio i koje su pri tom neodgovarajuće. To konkretno znači da naručilac ne može da sprovede ovaj postupak ukoliko u prethodno sprovedenom postupku dobije samo jednu neodgovarajuću ponudu, već je potrebno da u prethodno sprovedenom postupku dobije barem dve ponude koje su neodgovarajuće.
Kako postupati ako naručilac ne donosi odluku o dodeli ugovora, iako je od postupka otvaranja ponuda proteklo 4-5 meseci?
Zakon o javnim nabavkama nije ograničio rok, odnosno nije predvideo u kom vremenskom periodu od otvaranja ponuda naručilac treba da donese odluku o dodeli ugovora.
Šta je ispravna ponuda?
Ispravna ponuda je ponuda koja je blagovremeno predata, za koju je posle otvaranja ponuda, a na osnovu pregleda i ocene, utvrđeno da potpuno ispunjava sve zahteve iz konkursne dokumentacije (član 3. stav 1. tačka 19. Zakona o javnim nabavkama). Dakle, pitanje ispravnosti ponude vezuje se za ispunjavanje uslova iz konkursne dokumentacije, pre svega obaveznih uslova za učešće u postupku iz člana 45. Zakona o javnim nabavkama, ali i drugih - dodatnih uslova koje je odredio (postavio) sam naručilac, koji ne mogu biti diskriminatorski, ali koji su od važnosti za konkretnu javnu nabavku. Odnosno, svi uslovi propisani Zakonom i predviđeni konkursnom dokumentacijom moraju biti ispunjeni i kao takvi oni imaju isključiv karakter. To znači da se ponuđač isključuje iz daljeg postupka ako ne ispunjava neki od uslova ili ne podnese isprave koje se traže kao dokaz o ispunjavanju uslova. Preciznije rečeno, naručilac je dužan da odbije ponudu ponuđača koji ne dostavi sve tražene dokaze o ispunjavanju uslova, bilo da se radi o obaveznim uslovima za učešće koji su predviđeni Zakonom ili o dodatnim uslovima koje naručilac predvidi u konkursnoj dokumentaciji (član 79. stav 3. Zakona o javnim nabavkama). (Neki od primera neispravnih ponuda: u ponudi nema modela ugovora, ili model ugovora nije potpisan i overen od strane ovlašćenog lica ponuđača, nisu dostavljeni svi dokazi predviđeni Zakonom, odnosno konkursnom dokumentacijom).
Ukoliko ponuđač nije popunio obrazac ponude, kakva je njegova ponuda i da li se takva ponuda može bodovati?
Ponuda ponuđača koji nije popunio obrazac ponude je neispravna, jer ne ispunjava sve zahteve iz konkursne dokumentacije. Neispravna ponuda se mora odbiti (član 79. stav 3. Zakona o javnim nabavkama), odnosno, ona se ne može bodovati.
Ukoliko se predmet javne nabavke sastoji iz više delova («stavki», «pozicija» i sl.), da li je potrebno da ponuđač ponudi sve delove traženog predmeta nabavke ili ne?
Ukoliko se predmet javne nabavke sastoji od više «stavki», «pozicija» i sl. (a pri tome iste ne predstavljaju partije u smislu Zakona o javnim nabavkama), potrebno je da ponuđač ponudi sve «stavke», «pozicije», jer se u suprotnom takva ponuda ne može smatrati ispravnom.
Šta je odgovarajuća ponuda?
Odgovarajuća ponudaje ponuda koja je blagovremeno predata, za koju je posle otvaranja ponuda, a na osnovu pregleda i ocene, utvrđeno da potpuno odgovara svim tehničkim specifikacijama (član 3. stav 1. tačka 20. Zakona o javnim nabavkama). Ukoliko se utvrdi da je određena ponuda neodgovarajuća, za naručioca postoji mogućnost (dakle, ne i obaveza) da odbije neodgovarajuću ponudu (član 79. stav 3. Zakona o javnim nabavkama).
Šta je prihvatljiva ponuda?
Prihvatljiva ponudaje ponuda koja je blagovremeno predata, za koju je posle otvaranja ponuda, a na osnovu pregleda i ocene, utvrđeno da potpuno odgovara svim kriterijumima, uslovima i eventualnim kvalifikacionim zahtevima (član 3. stav 1. tačka 21. Zakona o javnim nabavkama). Kao i u slučaju neodgovarajućih ponuda, tako i kod neprihvatljivih ponuda, naručilac je slobodan da sam odluči da li će neprihvatljive ponude odbiti ili će ih uzeti u razmatranje (član 79. stav 3. Zakona o javnim nabavkama). Najčešći primer neprihvatljive ponude je ponuda u kojoj ponuđena cena prevazilazi procenjenu vrednost javne nabavke.
Kako postupiti u slučaju kada je cena data u ponudi suviše niska?
U slučaju da je cena data u ponudi suviše niska, naručilac je dužan da, pre nego što odbije takvu ponudu, proveri da li ponuđač može da ispuni predmetnu nabavku po ceni datoj u ponudi. Naručilac vršu potrebnu proveru tako što u pismenom obliku zahteva od ponuđača podrobno obrazloženje svih onih sastavnih delova ponude koje smatra merodavnim, a naročito navode u pogledu ekonomike načina gradnje, proizvodnje ili izabranih tehničkih rešenja, u pogledu izuzetno povoljnih uslova koji ponuđaču stoje na raspolaganju za izvršenje ugovora ili u pogledu ekonomičnosti proizvoda ili radova koje ponuđač predlaže. Naručilac je dužan da ponuđaču, u tom slučaju odredi primereni rok za odgovor, koji ne može biti duži od 20 dana od dana dostavljanja zahteva. Takođe, naručilac je dužan da, po dobijanju obrazloženja, proveri merodavne sastavne elemente ponude (član 57. Zakona o javnim nabavkama).
Kako da postupi naručilac ukoliko je vrednost ponude izabranog ponuđača veća od procenjene vrednosti nabavke? Da li naručilac može zaključiti ugovor sa ponuđačem koji je ponudio cenu veću od procenjene vrednosti javne nabavke?
Da, naručilac može zaključiti ugovor sa ponuđačem koji je ponudio cenu veću od procenjene vrednosti javne nabavke, ukoliko ima sredstava za konkretnu javnu nabavku.
Da li postoji obaveza da naručilac objavi oglas za javnu nabavku na stranom jeziku ukoliko je vrednost javne nabavke veća od 12.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 120.000.000 dinara za radove?
Ne postoji obaveza da naručilac objavljuje oglase o javnim nabavkama na stranom jeziku, bez obzira na vrednost javne nabavke. Naime, članom 13. stav 2. Zakona o javnim nabavkama, predviđeno je da konkursnu dokumentaciju za javne nabavke dobara i usluga čija je vrednost veća od 12.000.000 dinara, odnosno za javne nabavke radova čija je vrednost veća od 120.000.000 dinara, naručilac priprema i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini, dok zakonom nije predviđeno da se i oglasi za takve javne nabavke objavljuju na stranom jeziku.
Kako se tretira i da li je dozvoljen popust na ponuđenu cenu?
Popust na ponuđenu cenu je dozvoljen samo ako je predmet javne nabavke oblikovan po partijama i ne može se smatrati elementom za dodatnu privilegiju shodno članu 3. stav 1. tačka 22. Zakona. Dakle, popust na cenu ponude predstavlja način formiranja cene ponude koji ponuđač može da ponudi samo ako se nabavka dodeljuje po partijama, i to samo u slučaju da ponuđač ponudi realizaciju više partija i odredi da će, kada mu se dodeli nabavka za pojedine partije, dati popust. Međutim, ukoliko predmet javne nabavke nije oblikovan po partijama, tada ne postoji mogućnost davanja popusta na ponuđenu cenu.
Šta su varijante ponude i da li su dozvoljene?
Ponuda sa varijantama je više modaliteta ponude koje se razlikuju s obzirom na tehničke karakteristike predmeta nabavke. Ponuđač može podneti ponudu sa varijantama samo ako naručilac, u javnom pozivu i konkursnoj dokumentaciji, nije isključio mogućnost podnošenja ponuda sa varijantama. Ponude sa varijantama moraju ispunjavati minimum zahteva iz tehničkih specifikacija naručioca. Pri tom, naručilac mora u konkursnoj dokumentaciji navesti minimalne tehničke specifikacije koje se moraju poštovati u varijantnoj ponudi. To dalje znači da ponuđač u svojoj ponudi mora da uzme u obzir sve postavljene minimalne tehničke zahteve, ali da ostali elementi mogu da budu drugačiji (npr. ako su predmet javne nabavke vozila, ponuđač može ponuditi više vrsta vozila, koja se među sobom razlikuju po tehničkim karakteristikama, ali sva vozila moraju zadovoljiti minimalne specifikacije koje su tražene konkursnom dokumentacijom). Dakle, ponuda sa varijantama se odnosi samo na tehničke specifikacije, a ne i na npr. elemente kriterijuma koji se boduju (cena, rok, garancija...). Odnosno, nije u pitanju ponuda sa varijantama ako ponuđač za jedan predmet javne nabavke koji nudi, navede u ponudi npr. dve različite cene, ili dva različita roka plaćanja.
Da li se obaveštenje o dodeli ugovora o javnoj nabavci šalje ponuđaču čija je ponuda odbijena kao neispravna?
Da, obaveštenje o dodeli ugovora se šalje svim ponuđačima koji su učestvovali u postupku.
Ako se nakon postupka javne nabavke zaključi ugovor o javnoj nabavci, te nakon toga dođe do njegovog raskida, da li se novi ugovor o predmetnoj nabavci može zaključiti sa prvim sledećim ponuđačem?
Ako nakon postupka javne nabavke dođe do zaključenja ugovora, te potom isti bude raskinut, ne može se novi ugovor zaključiti sa ponuđačem koji je po broju bodova bio drugi na listi (u prethodno sprovedenom postupku), već je naručilac u obavezi da za predmetnu nabavku sprovede nov postupak javne nabavke. Ova mogućnost postoji samo ako nije došlo do zaključenja ugovora, pa izabrani ponuđač odustane od istog shodno članu 82. stav 6. Zakona o javnim nabavkama.
Kako da postupa naručilac ukoliko izabrani ponuđač ne želi da potpiše ugovor o javnoj nabavci?
Naručilac u toj situaciji može zaključiti ugovor sa prvim sledećim najpovoljnijim ponuđačem (član 82. stav 6. Zakona o javnim nabavkama).
86. Da li naručilac može zaključiti višegodišnji ugovor o javnoj nabavci?
Sa stanovišta Zakona o javnim nabavkama ne postoje prepreke za zaključivanje višegodišnjih ugovora. Međutim, prilikom zaključivanja ugovora o javnim nabavkama direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava moraju voditi računa o ograničenjima koja su postavljena propisima o javnim finansijama i to pre svega Zakonom o budžetskom sistemu.
Da li naručilac može nakon zaključenja ugovora da vrši korekciju cene?
Mogućnost menjanja cena posle zaključenja ugovora postoji samo ako je ta mogućnost bila dopuštena, odnosno predviđena još u konkursnoj dokumentaciji. To znači da opciju da se, tokom sprovođenja ugovora, dopusti promena cene ima samo naručilac, dok ponuđači to ne mogu tražiti. S tim u vezi, naručilac može prihvatiti naknadno povećanje cena jedino ukoliko je u konkursnoj dokumentaciji i u javnom pozivu, a kasnije i u ugovoru predvideo mogućnost promene cene vezujući je za neki objektivan kriterijum (npr. promena deviznog kursa) i jedino ukoliko je kriterijum za izbor najpovoljnije ponude bio ekonomski najpovoljnija ponuda. Odnosno, ukoliko naručilac takvu mogućnost nije predvideo, to znači da ne može prihvatiti naknadno povećanje cene.
Koliko iznosi limit tj. granična vrednost za nabavku male vrednosti za 2008. godinu?
Članom 20. stav 2. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu («Službeni glasnik RS» br. 123/07) određeno je da se javnom nabavkom male vrednosti smatra nabavka od 270.000 do 2.700.000 dinara. Podrazumeva se da se ova procenjena vrednost iskazuje bez poreza na dodatu vrednost.
Da li postoji zakonski propisan limit za korišćenje narudžbenice?
Ne, Zakon nije odredio limit za narudžbenicu, već je ostavljeno naručiocu da za javne nabavci male vrednosti svojim aktom uredi postupak javne nabavke, u kome će između ostalog, odrediti i način korišćenja narudžbenica i drugih unapred pripremljenih tipskih dokumenata u ovom postupku, kao i limit do kojeg se unapred pripremljeni tipski dokumenat može koristiti za svaki pojedinačni ugovor o javnoj nabavci (član 124. stav 1. i stav 2. tačka 6. Zakona o javnim nabavkama).
Da li kod javnih nabavki male vrednosti naručilac može da primenjuje kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude?
Da, s obzirom da u postupku javne nabavke male vrednosti najniža ponuđena cena nije jedini kriterijum za ocenjivanje ponuda, odnosno naručilac se može opredeliti i za kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude.
Na koji način ponuđači dokazuju da ispunjavaju uslove iz člana 45. Zakona u postupcima javnih nabavki male vrednosti?
Zakonom o javnim nabavkama nije propisano kako se dokazuje ispunjenost uslova iz člana 45. Zakona u javnim nabavkama male vrednosti, već je ostavljeno naručiocu da odredi način dokazivanja ispunjenosti minimalnih uslova za ponuđače, u skladu sa odredbama ovog zakona (član 124. stav 3. Zakona o javnim nabavkama). Dakle, potrebno je da naručilac svojim aktom, kojim uređuje postupak javnih nabavki male vrednosti, precizira kako će ponuđači dokazivati ispunjenost uslova iz člana 45. Zakona o javnim nabavkama. Odnosno, potrebno je da naručilac u navedenom aktu odredi da li će ponuđači dostavljati sva dokumenta predviđena u članu 45-46 Zakona o javnim nabavkama, ili će umesto toga tražiti da ponuđači dostave overenu izjavu da ispunjavaju sve uslove. Međutim, ukoliko naručilac u svom internom aktu ne precizira dato pitanje, supsidijarno će se primeniti član 45. i 46. Zakona o javnim nabavkama.
Kako naručilac da postupa ako u postupku javne nabavke male vrednosti ne pribavi tri ponude?
Naručilac je u obavezi da u postupku javne nabavke male vrednosti otvori ponude i u situaciji kada nije pribavio tri ponude i da sačini zapisnik o otvaranju ponuda.
Koliko je potrebno ispravnih ponuda da naručilac pribavi kod javnih nabavki malih vrednosti da bi mogao da donese odluku o dodeli ugovora?
Članom 123. stav 4. Zakona o javnim nabavkama predviđeno je da je u postupku javnih nabavki male vrednosti naručilac dužan da pribavi najmanje tri ponude, dok ništa nije navedeno u pogledu ispravnosti ponuda. Odnosno u Zakonu nije navedeno da naručilac mora da pribavi najmanje tri ispravne, odgovarajuće i prihvatljive ponude, već je uslov za izbor najpovoljnijeg ponuđača da naručilac pribavi najmanje tri ponude, a da barem jedna od tih ponuda bude ispravna u smislu člana 45. Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da se ugovor može zaključiti samo sa ponuđačem koji je dostavio ispravnu ponudu.
95. Koji je rok za dostavljanje ponuda u postupcima javnih nabavki male vrednosti?
Zakon nije predvideo rokove za dostavljanje ponuda u postupcima javnih nabavki male vrednosti, tako da ih naručilac sam određuje u svakom konkretnom slučaju.
Da li postoji zakonski određen rok za sprovođenje postupka javnih nabavki male vrednosti?
Zakonom nije predviđen rok za sprovođenje postupka javnih nabavki male vrednosti, te naručioci sami internim aktom bliže određuju vreme i način realizacije postupka javne nabavke male vrednosti.
Da li se postupak javnih nabavki male vrednosti mora oglašavati u «Službenom glasniku RS»?
Postupak javne nabavke male vrednosti se ne mora oglašavati u «Službenom glasniku RS».
98. Da li je dozvoljeno pogađanje u javnim nabavkama male vrednosti?
Članom 123. stav 6. Zakona o javnim nabavkama predviđeno je da u postupcima javnih nabavki male vrednosti pogađanje između naručilaca i ponuđača oko elemenata ponude nije dopušteno.
Kako da postupi naručilac u slučaju kada u toku sprovođenja postupka javne nabavke male vrednosti utvrdi da nabavka ipak prelazi vrednost koja je, u zakonu kojim se uređuje godišnji budžet Republike, određena kao javna nabavka male vrednosti (za 2008. godinu ako prelazi 2.700.000 dinara)?
Kada naručilac u toku sprovođenja postupka male nabavke utvrdi da nabavka, ipak, prelazi vrednost od 2.000.000 dinara, odnosno vrednost male nabavke, potrebno je da postupak u pogledu te nabavke obustavi i otpočne nov postupak shodno pravilima koja važe za javne nabavke velike vrednosti.
Da li se na nabavke čija je vrednost na godišnjem nivou ispod 270.000 dinara primenjuje Zakon o javnim nabavkama, kao i koji član Zakona reguliše dato pitanje?
Zakon o javnim nabavkama se ne primenjuje na nabavke čija je vrednost na godišnjem nivou ispod limita utvrđenog za javne nabavke male vrednosti. Naime, članom 123. stav 1. Zakona o javnim nabavkama određeno je da je javna nabavka male vrednosti u smislu zakona nabavka čija je procenjena vrednost, na godišnjem nivou niža od vrednosti određene u zakonu kojim se uređuje godišnji budžet Republike. Članom 20. stav 2. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu («Službeni glasnik RS» br. 123/07) određeno je da se javnom nabavkom male vrednosti smatra nabavka od 270.000 do 2.700.000 dinara. Dakle, pod javnim nabavkama male vrednosti podrazumevaju se nabavke istorodnih dobara, usluga i radova čija vrednost na godišnjem nivou ne prelazi iznos od 2.700.000 dinara. Konkretno, da bi se određena javna nabavka smatrala javnom nabavkom male vrednosti potrebno je da zbir svih srodnih dobara, odnosno zbir svih srodnih usluga, odnosno zbir svih srodnih radova ne prelazi iznos od 2.700.000 dinara na godišnjem nivou. Međutim, u situaciji kada zbir svih srodnih dobara, odnosno zbir svih srodnih usluga, odnosno zbir svih srodnih radova ne prelazi iznos od 200.000 dinara na godišnjem nivou, naručilac nije u obavezi da za takve nabavke primeni Zakon o javnim nabavkama.
101. Da li naručilac može da koristi listu kvalifikovanih ponuđača drugog naručioca u restriktivnom postupku?
Naručilac može odlučiti da koristi listu kvalifikovanih ponuđača drugog naručioca, ali samo u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci u oblastima vodoprivrede, energetike, telekomunikacija i saobraćaja (član 26. stav 2. Zakona o javnim nabavkama). Dakle, navedenu zakonsku mogućnost naručilac može koristiti samo kad se predmet javne nabavke odnosi na nabavku koja je obuhvaćena članom 107. Zakona o javnim nabavkama (predmet javnih nabavki u oblastima vodoprivrede, energetike, telekomunikacija i saobraćaja), dok u svim ostalim slučajevima ne postoji mogućnost korišćenja liste kvalifikovanih ponuđača drugog naručioca.
102. Ukoliko jedan naručilac preuzme listu kvalifikovanih ponuđača drugog naručioca, da li ta lista važi npr. tri godine od dana preuzimanja liste ili do isteka roka važenja liste kod naručioca od kojeg je preuzeta?
U slučaju da naručilac odluči da koristi listu kvalifikovanih ponuđača drugog naručioca, tu listu može koristiti najkasnije do isteka roka važenja te liste kod naručioca od kojeg je preuzeta.
Kako postupati u slučaju kada u toku kalendarske godine naručilac nije dodelio ugovore o javnim nabavkama?
Ukoliko naručilac nema dodeljenih ugovora o javnim nabavkama, Upravu za javne nabavke treba, svakako, obavestiti pismenim putem uz dostavljanje propisanih obrazaca A i B sa popunjenim zaglavljem radi evidencije.
Da li je član 112. Zakona o javnim nabavkama vezan samo za oblast energetike, vodoprivrede, saobraćaja i telekomunikacija?
Naručilac može dodeliti ugovor u postupku sa pogađanjem u skladu sa članom 112. Zakona o javnim nabavkama samo ukoliko je predmet javne nabavke obuhvaćen članom 107. Zakona o javnim nabavkama.
Da li ponuđač može naknadno, nakon sastavljanja liste kandidata, da zatraži da naručilac ustanovi njegovu kvalifikaciju za učestvovanje u postupku?
Da, postoji mogućnost da ponuđač u svakom trenutku zatraži da se ustanovi njegova kvalifikacija za učestvovanje u daljem postupku javne nabavke, ali samo ukoliko se u konkretnom slučaju radi o kvalifikacionom postupku (član 73. stav 2. Zakona o javnim nabavkama).
Da li naručilac može da isključi ponuđača koji se nalazi na listi kvalifikovanih ponuđača (kandidata) ukoliko više ne ispunjava uslove za učestvovanje u datom postupku?
Da, postoji mogućnost da naručilac isključi kandidata sa liste kvalifikovanih ponuđača, ali samo iz razloga koji se zasnivaju na unapred utvrđenim uslovima (član 84. stav 1. Zakona o javnim nabavkama).
Da li je dozvoljena kompenzacija u postupcima dodele ugovora o javnim nabavkama?
Institut kompenzacije nije regulisan Zakonom o javnim nabavkama, već pravilima obligacionog prava. U tom smislu pomenuti institut ne predstavlja osnov za sprovođenje postupka sa pogađanjem. Međutim, članom 55. stav 2. Zakona o javnim nabavkama kao kriterijum za ocenjivanje ponuda je predviđen kriterijum «ekonomski najpovoljnije ponude». U okviru tog kriterijuma postoji mogućnost vrednovanja kriterijuma «uslovi plaćanja». Kako će naručilac vrednovati taj kriterijum i šta će podrazumevati pod njim je stvar diskrecionog odlučivanja samog naručioca. Međutim, prilikom vrednovanja datog kriterijuma naručilac se mora pridržavati jednog od osnovnih načela javnih nabavki - načela obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima, te s tim u vezi naručilac ne može da ograniči konkurenciju među ponuđačima, a posebno ne može onemogućavati bilo kojeg ponuđača neopravdanom upotrebom restriktivnog postupka niti korišćenjem diskriminatorskih kriterijuma (član 6. stav 1. Zakona o javnim nabavkama).
Da li je naručilac dužan da primeni Zakon u situaciji kada nabavlja dobra, usluge ili radove od nekog drugog naručioca?
Članom 2. Zakona predviđene su nabavke (izuzeci) na koje se Zakon ne primenjuje. Tako je u stavu 1. tački 1. navedenog člana Zakona predviđeno da se odredbe ovog zakona ne odnose na nabavke od organizacija koje se, u smislu ovog zakona, smatraju naručiocem i koje su osnovane za obavljanje delatnosti pružanja usluga koje su predmet javne nabavke. Dakle, citirani član Zakona odnosi se samo na nabavke usluga, ali ne i na nabavke dobara, odnosno radova. Naime, Zakon se ne primenjuje kada je reč o nabavkama usluga na relaciji naručilac-naručilac, od kojih je jedan od naručilaca, koji se u konkretnom slučaju pojavljuje kao ponuđač, osnovan za obavljanje delatnosti pružanja predmetne usluge. Međutim, u svim drugim slučajevima naručilac je u obavezi je da sprovede jedan od postupaka predviđenih članom 20. stav 1. i 2. Zakona.
Da li se Zakon o javnim nabavkama primenjuje ukoliko je potrebno da naručilac na osnovu međunarodnog sporazuma sprovede javnu nabavku?
Članom 2. stav 1. tačka 2. Zakona je predviđeno da se odredbe ovog Zakona ne odnose na nabavke po osnovu međunarodnog sporazuma koji se odnosi na isporuke dobara, izvođenje radova, pružanje usluga ili javne konkurse za nacrte, kojim je predviđena zajednička primena ili eksploatacija projekta od strane država, odnosno organizacija koje su ga zaključile. Citiranim članom Zakona obuhvaćene su nabavke dobara, radova i usluga koje nastaju primenom međunarodnih sporazuma ili pravila međunarodnih organizacija. Uslov za izuzeće je postojanje međunarodnog sporazuma kojim je predviđena zajednička primena ili eksploatacija projekta, tj. učešće bar dveju država ili međunarodnih organizacija koje su zaključile takav sporazum. Dakle, da bi naručilac mogao da primeni citirani član Zakona, nije dovoljno da postoji samo određeni međunarodni element u predmetnoj nabavci, već je potrebno da kumulativno budu ispunjeni sledeći uslovi:
1. da postoji ratifikovan međunarodni sporazum zaključen između država ili međunarodnih organizacija;
2. da se takav sporazum odnosi na isporuke dobara, izvođenje radova, pružanje usluga ili javne konkurse za nacrte;
3. da je takvim sporazumom predviđena zajednička primena ili eksploatacija projekta od strane država, odnosno organizacija koje su ga zaključile.
Kako se sprovode nabavke dobara koje služe za obavljanje tržišne delatnosti naručioca?
Članom 2. stav 1. tačka 5. Zakona propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na nabavke dobara koja naručilac nabavlja radi dalje prodaje ili pružanja usluga trećim licima, pod uslovom da naručilac nema isključiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara, odnosno pružanja usluga za koje će ta dobra koristiti. Navedenim članom Zakona određeno je da naručioci koji posluju po tržišnim principima, ne moraju da primenjuju Zakon kada nabavljaju dobra koja kasnije prodaju, kao i kada nabavljaju dobra koja im služe za pružanje usluga trećim licima, ali samo ukoliko im treća lica plaćaju naknadu baš za tu uslugu za koju dato dobro služi. Dakle, suština predmetne odredbe Zakona je u tome da se da mogućnost naručiocima koji učestvuju na tržištu, da nabavke dobara koje im služe za tržišne delatnosti nabavljaju bez primene Zakona, ali samo pod uslovom da na tržištu postoji konkurencija za datu delatnost. Naručilac je u obavezi da primeni Zakon kada:
1. nabavlja dobra koja će koristiti za izvođenje radova,
2. nabavlja usluge ili radove,
3. nema konkurenciju na tržištu,
4. ne dobija naknadu za pruženu uslugu,
5. nabavlja dobra za sebe ili za pružanje usluga svojim zaposlenima.
U svim ovim slučajevima naručilac je u obavezi da za navedene nabavke dobara sprovede jedan od postupaka za dodelu ugovora predviđenih članom 20. stav 1. i 2. Zakona o javnim nabavkama (otvoreni postupak, restriktivni postupak ili postupak sa pogađanjem).
Da li je naručilac u obavezi da primenjuje Zakon o javnim nabavkama u slučajevima kada angažuje fizičko lice za obavljanje određenih poslova?
Odgovor zavisi od načina na koji naručilac namerava da angažuje takvo lice. Naime, članom 98. stav 1. tačka 8. Zakona o javnim nabavkama predviđeno je da se odredbe ovog zakona ne odnose na ugovore o radu, rešenje o prijemu u radni odnos, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. U konkretnom slučaju to znači da, ukoliko naručilac ima potrebu da angažuje fizičko lice bilo po osnovu ugovora o radu ili na osnovu rešenja o prijemu u radni odnos ili ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova nije u obavezi da primenjuje odredbe Zakona o javnim nabavkama. Međutim, ukoliko naručilac namerava da zaključi ugovor o delu sa fizičkim licem, on je u obavezi da primeni proceduru koju predviđa Zakon o javnim nabavkama, odnosno u obavezi je da za konkretnu javnu nabavke sprovede jedan od postupaka predviđenih Zakonom. S obzirom da je dosadašnja praksa pokazala da se u navedenim slučajevima najčešće radi o angažovanju lica koja imaju odgovarajuće stručne sposobnosti, odnosno reference, naručioci su se, po pravilu, obraćali Upravi za javne nabavke za primenu postupka sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja sa tačno određenim licem, navodeći razloge koji su povezani sa zaštitom isključivih prava, a zbog kojih bi bilo opravdano da se u konkretnom slučaju zaključi ugovor sa tačno određenim licem.
Da li izdavanje nepokretnosti u zakup podleže primeni Zakona o javnim nabavkama?
Članom 3. stav 2. Zakona predviđeno je da javna nabavka predstavlja pribavljanje dobara i usluga ili ustupanje izvođenja radova od strane državnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica koji se, u smislu ovog zakona, smatraju naručiocima, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom. Članom 85. Zakona predviđeno je da predmet ugovora o javnoj nabavci dobara može biti :
1. kupovina dobara (sa plaćanjem cene odjednom ili na rate);
2. zakup dobara;
3. lizing dobara (sa pravom kupovine ili bez toga prava).
Dakle, citiranim članom Zakona predviđena su tri predmeta ugovora o javnoj nabavci dobara: kupovina dobara, uzimanje dobara u zakup i lizing dobara (sa pravom kupovine ili bez toga prava). Međutim, kada naručilac određeni prostor (nepokretnost) izdaje u zakup tada se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje, s obzirom da se Zakon primenjuje samo u situaciji kada naručilac određeni prostor (nepokretnost) uzima u zakup, ali ne i kada određeni prostor (nepokretnost) daje u zakup, jer naručilac za izdavanje u zakup nema obavezu da plaća naknadu.
Do kog datuma u kalendarskoj godini je naručilac dužan da Upravi za javne nabavke dostavi izveštaj o ugovorima o javnim nabavkama zaključenim prethodne godine?
Naručilac je dužan da Upravi za javne nabavke najkasnije do 28. februara tekuće godine dostavi izveštaj o ugovorima o javnim nabavkama zaključenim prethodne godine (član 127. stav 5. Zakona o javnim nabavkama). Pri tome, sama sadržina i forma izveštaja je bliže propisana od strane ministra finansija donošenjem Pravilnika o obrascima za evidentiranje podataka o javnim nabavkama («Službeni glasnik Republike Srbije», br. 9/03). Detaljnije informacije o načinu pripreme i podnošenja izveštaja nalaze se u publikaciji «Evidencija o javnim nabavkama», sa čijom sadržinom se naručioci mogu upoznati i na sajtu Uprave za javne nabavke, a mogu se dobiti i u Upravi za javne nabavke na broj telefona: 011/3620-614. Napominjemo da nedostavljanje podataka o sprovedenim postupcima javnih nabavki povlači za sobom pokretanje prekršajnog postupka shodno članu 146. stav 1. tačka 13. Zakona o javnim nabavkama.
Da li su naručioci u zakonskoj obavezi da Upravi za javne nabavke dostave godišnji izveštaj o ugovorima o javnim nabavkam i u slučaju kada su tokom godine podnosili periodične izveštaje (mesečne, kvartalne, polugodišnje)?
Da, naručioci su u obavezi da dostave godišnji izveštaj o dodeljenim javnim nabavkama i u slučaju kada su Upravi za javne nabavke tokom godine podnosili periodične izveštaje (član 127. stav 5. Zakona o javnim nabavkama).
Kako postupati u slučaju kada u toku kalendarske godine naručilac nije dodelio ugovore o javnim nabavkama?
Ukoliko naručilac nema dodeljenih ugovora o javnim nabavkama, Upravu za javne nabavke treba, svakako, obavestiti pismenim putem uz dostavljanje propisanih obrazaca A i B sa popunjenim zaglavljem radi evidencije.
Kako evidentirati javnu nabavku koja je oblikovana u više posebnih celina (partija)?
Član 33. Zakona o javnim nabavkama predviđa mogućnost dodele javne nabavke po partijama, pri čemu je moguće svaku partiju posebno ugovarati. U slučaju dodele javne nabavke po partijama, evidentira se svaki zaključeni ugovor posebno, a ne zbirno za celu nabavku. To se, naravno, odnosi i na podatke o procenjenoj vrednosti, ugovorenoj vrednosti bez poreza na dodatu vrednost i ugovorenoj vrednosti sa porezom na dodatu vrednost, gde najčešće dolazi do grešaka u popunjavanju. Dakle, podatke o vrednostima javne nabavke treba uneti za svaku partiju posebno, a ne zbirno za celu nabavku.
Podaci o vrednosti javne nabavke se unose u hiljadama dinara, uz primenu principa zaokruživanja. Šta to, konkretno, znači?
Konkretno, ukoliko je vrednost dodeljene javne nabavke 2.299.700 dinara, treba uneti broj 2.300.
Kako evidentirati podatke o vrednosti javne nabavke kod ugovora u kojima nije navedena ukupna vrednost na koju ugovor glasi, već su ugovarane jedinične cene (npr: po količinama predmeta rada, po norma časovima...)?
U ovom slučaju treba uneti realizovanu vrednost, tj ono što je realizovano u kalendarskoj godini za koju se izveštaj podnosi, koristeći princip množenja jedinične cene sa nabavljenim količinama ili realizovanim norma časovima.
Ukoliko je naručilac oslobođen plaćanja poreza na dodatu vrednost, da li to znači da kolona - Ugovorena vrednost sa porezom na dodatu vrednost (obrazac A) ostaje nepopunjena?
Ne, svaka kolona u propisanim obrascima mora biti popunjena. Ukoliko naručilac ne plaća porez na dodatu vrednost, u pomenutu kolonu treba upisati vrednost na koju je ugovor zaključen.

[ vrh ]